Ko je ljubimac, a ko vlasnik?

AV AV AV!!!

Zovem se Vini i

biti ću fini...

 Ne mogu da se požalim na svoj pseći život. Čak mogu i da ga preporučim drugima, bilo psima, bilo ljudima.


Okružen sam vernim kućnim ljubimcima, čije slike možete videti na mom profilu. Volim ih, čuvam i stalno motrim na njih. 

Nekako su mi dragi, jer svi živimo pod istim krovom. Ustupili su mi, bez problema, prostrano predsoblje za komforan i uduban život. Ne želim da se desi da zaborave  da me hrane, maze, kupaju, češljaju, šetaju, da me vode na  redovne kontrole kod veterinara i ostalo.


Nisam zahtevan kada je hrana u pitanju. Čak i ono što ne volim da jedem (cvekla, luka, kvasac...) kada vidim da moja ljubimica jede, sažalim se na nju, zažmurim i progutam.

Maženje? - e tu sam jako zahtevan! 

 Moji "vlasnici" kažu da  bih prodao i njih za dozu maženja. Volim i komšije, jer sam  ih odavno izdresirao da ne mogu samo tek tako proći pored ograde, a da me ne pomaze. A moram da priznam da  su izdašni  i kada je hrana u pitanju.


Volim da osmotrim preko ograde situaciju u komšijskom dvorištu.

Volim vatromet, jer uživam u adrenalinskoj bombi.

Preferiram pivo.

 Ako prođete pored dvorišta gde sam ja zakon, iako to ne piše na kapiji podrazumeva se, nemojte se iznenaditi što umesto trave niču plastične dvolitarske pivske flaše. Mogu svaku flašu da otvorim, to za mene nije enigma.


U poslednje vreme imam mali problem. 

"Gazde" su me ''pročitale'' da se foliram. Izležavam se u dvorištu po ceo dan, a oni mi se prikradaju da vide kako ću reagovati, na mačku,  prolaznike i slično. Kada ih konačno primetim, razjurim se po dvorištu i besomučno lajem da odradim svoj posao čuvara.


   Vešt sam u baratanju teniskom lopticom. 
Istrčim nekoliko puta, a onda je red na moje saigrače. Ravnopravnost pre svega, zar ne.

Volim zdrave stilove života muziku, sport, spavanje.....ops.


   Samostalan sam i slobodan u izražavanju od malena. 
Kupili su me sa sve papirima sa dva meseca i brzo smo se navikli jedni na druge i međusobno uvažavanje stavova. Mislio sam da nisam na prodaju, ali očigledno su tako došli do mene. Sada već imam pune tri godine.

  Sam otvaram vrata  kada želim da izađem van ili uđem u svoj dom.

 Kavaljer sam nema mi premca. Kada vidim da mi se vlasnici vraćaju iz nabavke natovareni kesama ja im uvek ljubazno ponjušim iste i otvorim vrata. Toliko bar mogu da im učinim u tom trenutku i izmamim im osmeh odobravanja i zahvalnosti.


Mogao bih ovako do sutra da pišem o sebi, ali biće i prilike i vremena.

 Jedino što prezirem u svoj svojoj finoći je... mrzim čak  i ime da mu pomenem....onaj robot od usisivača. 

Ne podnosim ga. Iako se trudim da ga zamenim u kući i slistim svaku  mrvu i trošku, uključe ga s vremena na vreme, iako mi to ide na  pseće živce.


Cela ova priča je morala da ugleda svetlost dana, jer je došlo vreme da me cure jure... ili ja njih. 

Kako god, došlo doba da se ljubav proba.